SRBA
   

SRBA

Dobrodošli na Srbin blog !

19.11.2008.

SRBO MENJAJ IME


Srba je po malo covek na svoju ruku, ne trpi da mu neko soli, da se pred njim pravi pametan a da to i ne dokaze. Srba se mozda frlja sa padezima, ne govori pravilno, ali zar to treba nekome da smeta. Srba ima svoje price, svoju filozofiju zivota i tu filozofiju je spreman i da brani. ne smatra uvredom sto je seljak sto mu je ime Srba, kum je Srbi ucinio cast dajuci mu ime koje je i ime jednog naroda. Valjda se taj narod ne stidi seljaka i ta drzava bi bila srecnija kad bi bilo vise njih pod tim imenom. Kad Srba se uputi da negde nesto kaze, u biblioteku gde je cesto, ne samo da cita besplatno novine vec i da procita neke knjige koje mnogi smatraju da seljaku Srbi nisu primerene, da im nije dorastao. I seljak nije vise ono sto je bio, Srba je mozda neki novokomponovani po malo turbofolk seljak, sa nekim novim vidicima i zeljama da u ovom drustvu ne bude vrsta u izumiranju, da ne bude pastorce i sirotan vec neko ko je temelj drzave, njegov koren, njegova proslost i njegova buducnost. Srba se ne vredja kad mu na nekim sajtovima napisu slicne natpise jer ih razume i duboko im se na tome zahvaljuje !

Napisase Srbi ultimativno i sa dozom pretnje da se Srba promeni pod hitno, bice da obrija bradu i promeni ime ! E pa dragi prijatelji, braco i sestre, drugarice i drugovi nece moci ove noci, nece moci nikada, ne odrice se Srba imena, pre ce dati glavu nego bradu, a ko se vredja u Srbino ime nek mu je bogu prosto.

UPOZORENJE SRBI NA JEDNOM FORUMU OD ADMINISTRATORA FORUMA !

Promjeni nik.Izgleda neprikladan za forum.Ovdje su svi dobro došli,al vrijeđanje ne.Nik ti izgleda kao vrijeđanje drugih naroda.Odluci se za drugi nik,ili moramo ban.

Alal im cufte !

19.11.2008.

ĆALE DA GA OBESIMO A !


U nasoj sumi drva secemo svake godine, gledamo da uvek secemo bagrem, da secemo sve sto je u njivama poraslo na medji, da izvucemo svako veliko drvo koje je palo pa ce vremenom da istruli ako ga ne isecemo na cutuke i ne iznesemo iz strane do prikolice i oteramo kuci.

Na dva mesta nam je suma stara preko sto godina. Hrastovi su davno se krosnje vinuli u oblake, pa se rasirili ni cetvoro ljudi ih ne mogu obuhvatiti.

Kad god imam vremena i ja sada kao i moj otac i deda idem u staru sumu i cistim od onih sibljika i drveca koje hoce da naraste ispod starih hrastova i cerova. Sa njih isecem pri dnu imelu, da ne napada cer. Svaku ostrugu, sve sto u staroj sumi bi da poraste ja na vreme posecem i iznesem na njivu i zapalim kad nema vetra.

Tako radim od kako mi je otac se poboleo pa samo kad je seca ide u sumu da se nadje kolko da kaze gde je nas sklad, da ne osecemo tudje.

To jutro smo se spremili da idemo u sumu al smo malo okasnili jer nam guma bila pustila i nije valjala pa smo je odneli kod vulkanizera, pa dok smo je namestili vec je bilo proslo deset sati.

Stavili smo vec alat i motornu testeru i odemo prvo u staru sumu da iskratimo jedan veliki bagrem sto je skroz dole do potoka do samog izvora se izvali i pao sa krosnjom na drugu stranu. Preprecio se i tako stojao od poslednjih kisa.

Dosli smo iznad sume i Zojinu livadu i ugasili traktor i pobeli testeru i sekire pa da sidjemo do izvora gde je pao bagrem.

Kad smo sisli bice do pola sume cujemo testeru. U lebac ti. Ko to sece testerom u nasoj sumi.
Mislili smo u prvi mah da je sekao tamo preko puta gde je ima pet godina posecena suma pa su porasli neki bagrenici ko ruka pa reko da je neko doso to da nasece.

Ma jok more. Kad sidjosmo nize ima sta da vidimo, tri nasa velika hrasta isecena. Jedan vec izmetren a druga dva je okreso i poco da ih krati pa da ih iznosi.

Od zvuka testere nije nas ni cuo, i mi mu pridjosmo do samih ledja. Ko ce biti. Mućak. Doso, nije se nadao mislio da necemo ni dolaziti danas kad nismo rano dosli, pa siso polako od nejobe kuce na puskomet je nasa suma.

A tako se izvestio, isece, skloni granje, pokrije panj liscem i ne vidis odma da ti je neko stablo poseceno. I tako on rubi jedan po jedan hrast, ovde onde dok ne napravi poso, onda se preseli na drugo mesto.

Mucak je bio omanji covek, sa dugackim rukama, i malo krivom glavom. Neka falinka je bila kod njega jos od rodjenja, kao da su ga vukli za glavu pa se nekako deformisala.

Bio je mucak poznat po kradji i polje je videlo mnogo njegovih kradja. Mi poljara nemamo i on tako ide i gde ima sta da ukrade on se ne stidi i ne boji, vec zvera da ga neko ne vidi, sedi i pusi, pa ko da namesta gumu, pa nesto mu se traktor pokvario i sve tako.

Pa kad vidi da nema niko da ga i iydaleka snimi u kradji, on brzo natovari i bega. I ljudi se odavno zale da je mucak postao mnogo brezobrazan.

Uvatim ja njega sa ledja za oko grudi, on ispisti testeru i ko trze se al ja sam jak i nije mogo da
mrdne. Otac pridje i ugasi njegovu testeru. I upita ga. Bre mucak kako te nije sramota. Sta da ti sad radimo. Da te bijemo da se useres. Da te polomimo ovde da ne valjas ni Bogu ni narodu si zasluzio. On vide da je uvacen i nemoze da mrdne. Drzo sam ga da je vec poco da kuka da cu da ga udavim. Ne brini se mucak necu.
Pa pitam caleta bre cale sta da radimo sa ovim govnetom, da ga bijemo da prljamo ruke, da ga udarim sekirom i osecem mu glavu ne ide da odgovaram ko za coveka.

Nego cale sta mislis da mi njega sa tom vrengijom ovde o onu debelu granu onog hrasta obesimo. Kad sam ja reko, i kad je mucak cuo da ce da bude obesen, on zasmrde, i upisa se i usra. Pa se opusti u mojim rukama. Ja reko reko mucak je garant precrko, dobio ifrakt ili se slagiro pa lego ko prostac. Ja mu pipnem grudi srce mu radi, pipnem ruku napipam puls, ziv je.
Samo se onesvestio. Uzmem flasu sa vodom i pljusnem po glavi i za vrat. Mucak se osvesti i izbeci. Nije m u nista. Lazna uzbuna. vezem ga ja sa manilom, noge i ruke i privezem ga za jedan ceric i uzmem da iznesem one trupce i cutuke u prikolicu. Pa iskratim i one hrastove i natovarimo dva debla ali vise i nije moglo u prikolicu. Reko cale ajde da idemo kuci da ovo stovarimo da zovnemo miliciju pa da oteraju mucka kad se vratimo ponovo u sumu.

Odemo mi kuci i stovarimo drva i ostavimo njegovu testeru, i vratimo se da natovarimo i resto.
Sidjemo dole do iseceni rastova i pogledamo a mucak se odresio, pregrizo manilu, bog te pita kako i pobego. Zort je ucinio svoje. Kad je cuo da ce mo da ga obesimo on nije imao kud vec je
gledao kako zna da se oslobodi i pobegne.

Natovarimo mi sve to i odemo kuci i pricamo kako smo uvatili lopova u sumi al nam se odresio i pobego. Majka kaze kakose odresio. Pa pregrizo manilu i pobego onako usran i upisan.

Sutri dan zvoni neko na vrata, sabajle, otvorim ono mucak. Sta ces tu da ti jebem sve i mrtvo i zivo.
Al se suzdrzo da ga ne dernem, sta oces govori sad cu da te ubijem, jos si mi na prag doso, lopuzo jedna.
Da mi je neko reko da cu da vidim mucka na mojim vratima ja bi reko ma idi, ti si lud. Al mucak
je doso s namerom. Sta oces jajaro. Smrdljivce jedan. Pa veli, uzeli ste mi testeru pa ko da mu je vrnemo. Sta rece. Pa moju testeru ste uzeli i odneli vasoj kuci. I vidi ti njegove smelosti, da dodje da trazi testeru. A ja reko stani sad cu da ti dam testeru sacekaj da je uzmem iz garaze gde ostavljamo alat pa uzmem sikirce.

Izadjem ja i kako je mucak snimio sikirce kad je uvatio maglu. Ma mogo je na olimpijadi da pobedi na sto metara, Kad je otiso na put, poce da se dere, da bogorada da smo mu uzeli testeru džabe. Znam ja da nema nista od toga, da mucak puca iz prazne puske, i njegove pretnje da nas tuzu sve je to labavo.

Tukli ga nismo, malo ga zaplasili da mu ne padne na pamet da vise u nasu sumu priviri, a gde bi mi da obesimo coveka, pa nismo taki mi seljaci imamo i mi dusu i srce. Al kod nas seljka ima nas zakon i nasa pravda. kad malo prekrdasimo onda je radila vila il je neko nekome hteo da kosom osece glavu. E onda znaj da je nesto mnogo gadno u pitanju. jer coveka neces da
ubijes za nista. to sto vele da seljaci se svade oko medje i tako to ma to je prica za malu decu bre. To je macji kasalj. Treba da bude mnogo neko duzan da ga skratis za glavu.

A mucak je samo sanjao da ce dobiti testeru. Eno je i sad stoji u garazi i rdja a i mucak vise odavno ne sece nikom sumu, eno ga lezi na groblju ima nekolko godina kako je bacio i canak i kasiku.

Sad kad neko krade drva se kaze ma kad ga uvate imaj da prodje ko mucak u Srbinoj sumi. Moze da bude na licino mesto osudjen i obesen.

18.11.2008.

SRBIN SRPSKI RULET


Uzmes pistolj stavis metak u cev, prislonis na slepoocnicu, i kazes svim duznicima pocrkali da Bog da, i ispalis svoj corak jer nisi lud da se ubijes zbog tudjih para.

Nije mene tako nesto zapalo, da sam ja nekom bio duzan, ni po jada nego drugo me zlo spopalo i snaslo. I sve to jer sam brz. ne mogu nista polako. kad nekog vidim da nesto radi polako ubio bi se. Sto puta kazem tako nekom, sta siris bre, mrdni bre malo, sta se vuces ko crevo za kerom.

Kad uredjujem bre prase il svince ja ne radim polako vec sve mislim brze bi to moglo, te da muva zukara ne upelja meso, te toplo je da se meso ne pokvari. I obavezno se posecem, il prst a jednom je u brzini skidajuci sa jednog buta meso, noz je zavsio u mojoj butini. Umal arteriju nisam zakacio i preseko. Reko mi tad doktor. Bre Srbo ti i ne znas za kolko si izbego smrt. Gde juris zar se igras sa svoju glavom tako.
Ma znam doktore al zanesem se i nikad neznas sta ce te snaci, kad ne ocekujes tebe snadje neki belaj, neko veliko zlo pa te potera suntara da izgubis zdravje, da postanes dozivotan valid.

Jedared nisam dobro zakocio traktor, ja se okrenuo da natovarim neke bale, a on sturinja krete, i ja potrci za njim, a on ubrzava i ja nekako uskocim, al djavola ne stigoh da ga ukocim, nisam mogo a ispred mene neka ko uvala pa ispod nje jaruga, sodom, da upadne traktor i ja nema da bidne nista od nas.
Nekako se tockovi okrenuse i volan zaokrenu a traktor zabode nos u onu uvalu a ja pod njega.
 I lebac ti, on odozgo a ja ispod njega u onoj rupi virim da se nekako iskobeljam da me ne pritisne skroz. Raskopam rukama onu zemlju, a po meni sve ulje i nafta, kosa ulepljena ma sacuvaj boze. Ja drkcem, mislim se Srbo bem ti lebac ako ovo preteras ima da zivis dvesta godina. Iskopam se ja i pipam se dal sam citav, da nije neka koska polomljena, jok. Sve na mestu samo sam se ugruvo ko niko kad sam upao u onu rupu a traktror se preprecio preko nje. Ja bio ispod ko u rovu a odozgo ko da je tenk se navalio preko rupe a ne traktor.

Gledam ja onaj traktor, pa Srbo jebo te onaj ko te nije naucio da se ne uskace na traktor, nije ti to film, nije traktror konj pa uskoci u sedlo pa o.

Odem ti ja polako u selo, i kod onog baksuza Pevca golosijana, tako mu dugacak vrat i crven da fa svi zovu golosijan. Al njemu ako to kazes ima da te ubode sa nozem. Nego ga zovnu ja sa kapije. O Milovane. Izadje on, vidi on da je neki belaj u pitanju, reko da mi izvuces traktor, jer sam se prevrnuo. Kaze oce, samo da otkaci prikolicu i stavi sajlu.

Odem ja do kuce uzmem asove i motike, budak i sekiru ako treba u lug da osecem neki bagren kad budemo ga okretali. Ocistim se na brzinu i odma se vratimo kod traktora. Da ga vucemo nema sanse, moze da se odvulaja niza stranu pa ode u sodom u onu jarugu.

Reko da ja otkopam pa da mi njega okrenemo. Sva sreca zemlja bila meka i otkopasmo mi na drugu stranu pa ga polako prevalismo i on stade na sve cetiri gume. Onda ja sednem a Milovanu kazem kad krenes ne staj vec ukoso vuci me dok me ne izvuces.

On dade gas, njegov traktor se prope, i umal se na prevrte nazad, ja viknu smaniji gas, on se vrati, i krete, e sad polako i ne staj. I on prvo oce nece, pa krete i onda se iskobeljasmo iz one rupe ja i traktor i podje ko bela lala. Sajla debela i nova, Milovanu gume dobre i on me izvuce gore na brdo.

I da vidis srece on se nista nije ostetio, malo se lim negde pokrivio, jedan far se odvalio al upali ko mina i ja zakaci spediter i natovari one bale kolko da ne idem prazan kuci.
I taj dan bolje da sam uzeo da slavim, da nije bilo one rupe gde upado, odosmo traktor i ja u duboku jarugu

Pre nekoliko godina zapadne meni da mi zec sam upadne u torbu, natrcase neke pare na pare ko sa neba da su pale i ja se nadjo ko nikad pre na iskusenju sta sad da cinim kad mi se u rukama nadjose tolike pare. Nisam smeo nikom da pricam, da se razbacujem okolo, da kupujem nista vise nego pre, mogao sam da nesto petljam oko kuce da nesto preredim al da pocnem da zivim neki drugi zivot nisam mogao ni pomisliti.

Al covek ti je mnogo gadna sorta, ne da njemu đavo mira i kad ima puno njemu malo, hteo bi jos vise. Tako i ja polakomi se, ucini mi se da cu sutra da poletim, da cu od pet dinara da napravim sto dinara. Narod je davno reko kako doslo tako proslo, al ja ma kaki, da sam davo na to nego se uskurcim da dam pare na kamatu. Dodje covek i veli kratkorocne pozajmice, brza dobit, velika kamata. Sve legalno, dobijes i akcije firme, dividenda raste. U sunce mu u meni sve zvekece, ko kad ubacujes pare u metalnu kasicu.

Reko ajd da probam, da se ne zalecem da prvo ulozim malo pa ako pukenem nece biti velika steta. Ulozim ja prvo trudeset hiljada jmaraka i da vidis za mesec dana dodje meni ceteres ko Bog i Sveti Ilija. Ja se smeskam i lepo mi, ne prodje mesec dana, ocu li da dam na pozajmicu osamdeset hiljada, na dva meseca, dobicu sto hiljada garant.

Uh sunce ti sta da radim. Nisam mogo celu noc da spavam. Mislio se ja pa reko ma kad si prvi put proso dobro valjda ces i drugi put, nisam valjda taki baksuz.
Prodje dva meseca, prodje i tri, ja pitam oce li biti skoro isplata, kazu dok naplate pa ce biti isplata. Ja obeleo vec. Nit jedem, nit pijem. osusio se ko saraga. Reko Srbo usro si motku, jebo te Bog ludog, oces da se kockas sa barabama, a oni te navukli pa sad te vortaju a pare ce da vidis na svetog nikad. Bilo mi doslo bre da se ubijem. Uzmem pistolj dedin pistolj, pa ocu necu.
Radio sam ko crv dvadeset godina i sve sto sam imao ja uzeo pa ocu da se kockam.
Ocu ja duplo, e, eve ti sad duplo. Pa se stuko, nesto mi rece. Nemoj Srbo ako boga znas.
Pa reko sam sebi, ma idi zbog para da se ubijes, jesi radio i mucio se, al nije to u redu.
Ajd da si se poboleo da te stigla neka nevaljalstina, pa da se ne mucis u redu. Al ovako, nista ti bre ne fali, mozes konju rep da iscupas a ti da se ubijes.

Ma uzmem ti ja onaj pistolj pa ga zavrljacim u nasu baru mrtvaju. Bacim ga ja da ne mislim vise a i sto ce mi to govno u kucu. Ajd da su mi pare tu pa da i cuvam i sebe da odbranim al ovako džab džabe drzim to u kuci. I bi mi lakse, ja sam se oladio, pare sam zabatalio, i uzeo se u posao, jer nema vise kamate pa uzmi Srbo kolko os.

Vise nisam ni mislio o parama ko da i nikad nisam ni imao u rukama. I reko sam sebi. Srbo o tem nema vise da mislis. Pare da izbacis iz glavu nacisto, teo si da napravis glupost, da ucinis sebi zlo da se ubijes iz onog pistolja sto si ga bacio onomad u mrtvaju.

Prodje nedelju dana a mene telefon zvr, zvr, ja dok stigoh, telefon tu, tu, tu tu. Sacekam ja ocel da zvoni ponovo. Oce, Zvr. Srbo odma dodji po pare, ni minuta ne cekaj vec pozuri.
Upalim ja auto i pravac banka. Udjem u banku, primise me i pitaju ocu li u markama il dolarima. Reko daj mi u markama al nemoj mnogo sitne ni krupne vec od sto do pet stotina maraka. Izbrojase oni na onaj automat. Kazu oces da brojis, neka necu, verujem da ima kolko treba.

Drkcu meni ruke, ko da sam pijanac pa nisam popio neku sabajle.
Stavim ja one marke u torbu i bezi napolje. Idem ulicom i pevam, svirucem, ma poskakujem sve bi cini mi se nogama u dupe od radosti. Ej umal da me strefi infrakt, da se slagiram, ko da sam poludio pa mi malo, ma djavolu je malo.

Dodjem kuci i sednem, natocim jednu ljutu rakiju, zakljucam vrata i dvared okrenem kljuc stavim one pare na sto i pijem onu rakiju i mislm se sta sad da radim. Di da metnem ove pare
u banku, ma kaku banku, pa da propadne banka, i odose moje pare. Da i zakopam sa sve sanduka u bastu pa sta posle da radim da po celu noc ne spavam da strazarim dal neko prekopava moju bakcu.

I setim se ja. Da ja podignem patos, pa da iskopam jednu rupu, da je osalujem pa da je lepo oblozim, izvarim gvozdeni ram i vrata pa da to postavim odozgo a preko toga da namestim laminat i na tom mestu samo da ostavim poklopac ako mi zatreba da uzmem pare.

I tako i uradim, napravim ja taj bunker, stavim tepik odozgo i mirna Backa. I bi mi lakse, kad god odam po tepiku setim se onog ma pusti ga lezi na parama. A ja gazim po parama.
Ne prodje neko vreme a ono izadje da se marke menjaju u evre. U sunce ti pa opet da kuburim sa njima da ih opet nosim u banku, da ih promenim.

Izvadim ja pare i pravac banka, atamo red da ne moze biti veci. Ja drzim onu tasnu tri me znoja probila, cekam tri sata, i ne smem iz reda ni u WC da odem pa dodje nekako i ja na red,
Uzese oni na salter prebrojase, tacno ima devedeset jer sam deset potrosio na traktor, pa stavim ja u torbu pare i sve se okrecem da me neko ne prati, pa upalim mercedes i okrenem par krugova da zavaram trag pa pravac Avala. Dodjem kuci i stavim pare u bunker i bi mi lakse ko da sam neki kamen skinuo sa mene.

18.11.2008.

SRBA I LEPA NA AVALI


Dodje i ta subota, a u meni sve nesto kuva, iz glave mi ne izlazi Lepa, ona fina gospoja sa kojom sa  sam onomad sedeo u parku na klupi, kad sam sa nasom decurlijom bio u žaloskom vrtu.

Rece ona da dolazi na Avalu sa njenim autom skoro svake subote a ja ko mlad momak ko da nemam druga posla se sabajle, okupam pa pravac kod naseg brice da me osisa i obrija ko kad idem na vasar u Topolu. Izbriči ti on mene dva milimetra ispod koze al reko nemo da mi stavljas te tvoje kolonjske vode, to jeftino djubre jer cu ja kod kuce da se namirisem sa pravu kolonjsku vodu iz francusku.

Dodjem kuci pa izvadim ono odelo od najbojeg engleskog stofa sto ga donese jedared komsija i rece uzmi Srbo to ti je kvalitet. I stvarno odelo ko da ga je najbolji snajder u Biograd sasio, ma stoji mi ki saliveno. Pustim ga ja niz peglu kolko da se ispravi ivica i ubijem miru jer stoji u ormanu. Obujem ti one talijanske cipele, meke ki rukavice,  kad i savijem cini mi se u džep mož da i stavim.

Imade i maslu al mi to mrsko da stavljam, ko da stavljam stranjku da se ne daj boze zamaknem, pa maslu turim u džep kolko da mi se nadje. U džep stavim i jedno ne potezano maramce. Pa se namirisem sa onim mirisem sto sam narucio iz francuske, kolonjska voda i miris za muskinje. I tako ti se udesim ja ko stari fijaker. Ponesem nesto para koiko da mi se nadje za benzin i da rucam gore akor sta budne da se je.

Iz garazu isteram moju mecku, sija se juce sam je sevte opro, pa se sija ki da je lakirana. Upalim motor, a ona samo prede. Svaba je to napravio, ima da me sluzi dok sam ziv, a i onaj matori svaba je cuvao sto je prvi kupio vidi se ko da je sad iz saluna izasla.

Komsije se zagledase jer Srba subotom pali traktor, nesto radi, ide da drlja, seje il vuce drva a ono vidi ti spremio se i ode negde. Pa gledaju zamnom al me nista ne pitaju da mi ne baksuziraju.

Izadejem gore kod motela na Avalu, narod jos nije okupiro parking pa nadjo jedno dobro mesto pa se uparkiram ko kad orem s traktor na uvratine onako unazad izmedju jednog juga i jednog opela.

Sad vidim da sam malo izaso rano jer lepa rece da ona dolazi tamo oko deset sati a ja doso jos u devet pa sednem u restoran da popijem kafu. Pita me konobar ocete jos nesto da popijete. Necemo. Samo kafu. Popijem ti ja tu kafu onako na brzinu pa stado da se okrecem i plati ja pa reko da se prosetam do spomenika. Idem ja polako nogu pred nogu, pored mene gor dol prolaze prvi setaci, prolaze i majke sa decom, neke malo starije mame sa kolicima i bebama. Gledam ja ni jedna nema da nije preterala do tries godina. Ni jedna mlada se vise ne vidi u opstinu pre tridesete. Zlo i naopako. A vele da je doslo boze mi sakloni, da se svaki peti brak rasturi. Ljudi sta je to uslo u narod. Niko nikog bice nece da trpi, sve ludo, nervozno i tako se izgleda zatire nas narod da nas sve vise ima na grobljima nego u porodilistima.

Znam ja da to nije dobro, evo i ja ko suv bagrem ima da prozuknem i istrulim a necu se oroditi i moju kucu decom napuniti. Valjda mi je taka sudbina. Tako mi negde upisano, i mogu da se ritam kolko ocu tako mi je.

Izadjem ja do spomenika Neznanom junaku, prekrstim se i procitam sta sve pise okolo pa izadjem na drugu stranu, a ono vedro. Puko vidik na sve strane, vidi se i Ripanjski vis, sva okolna sela i ceo Biograd na dlanu. tamo u daljini bog te pita dokle prema Ceru i Fruskoj Gori.
Lepota Bozija, stojim i gledam, i mislim se e Srbo vidis ova Avala ti uz guzicu a ti nemozes da dodjes svednako ovde da prosetas vec samo trcis negde i ne stajes.

Ma mislim se ja to je za gospodki svet, oni sto u cetriri zida sede ko u oboru, pa da pobegnu da se proluktiraju i nadijaju cistog vazduka.

A i sta ce meni, pa imam ja svoju setnju, da odem u polje, u sumu, da nakosim otavu u reku, gde cu zaludan da ovde svrljam kad mi djavo kozu dere neznam kud cu pre od seljackog  posla.

Okrenem ti ja polako pa niz stepenice sve do spomenika Ruskim pilotima i generalima sto izgibose kad je posle rata taj avion udario u Avalu i oni izgibose. Nisu izginuli od svabe a eto pogibose iz sturinje, sto se pokvari pa zabode nos u Avalu nesto nize od spomenika Neznanom junaku sa zapadne strane prema selu Pinosavi.

I tamo malo postojim i prekrstim se Boze gospode prodjose toliki put peske a eto ostavise kosti ovde na Avali kad je sve proslo i kad se sve zavrsilo. Pa okrenem donjim putem nize motela do parkinga.
Lepa mi rece da ce da dodje sa njenim autom, da vozi crni audi, opa bato. Vidim dva audija parkirana e sad dal je neki od njih Lepin neznam. Cekaj da vidim u restoran da nije svratila, kad tamo stvarno sedi lepa i pije caj.

O koga to ja vidim. Koliko se secam da vam je ime Srba. Jes Srba glavom i bradom. Pa sedite ako ne zurite nigde. Ma jok ja izaso danas malo, ko da je neki svetac nije crveno slovo al u taj dan ne volim da radim pa reko ajde ti Srbo se spremi pa idi malo na Avalu medj ostali svet.

Nego sta izvolejvate, da popijemo. Veli ona nista, vec pijem caj, kafu izbegavam jer mi smeta. Ma imas pravo i ja izbegavam kafu da pijem, seljak vise voli da popije jednu rakiju pre nego kafu. A vi rece Lepa narucite za vas sta zelite, ja cu samo da popijem ovaj caj. Narucim i ja jedan caj, ko da sam bolesan, pita me konobar ocul kamilicu ili sipak. Reko kamilicu ja bi reko da se stavlja u oci, a sipak pa sad stariji sam covek da mi ponudis sipak nego reci ti meni imas li ti malinu. On se nasmeja i rece. Gusti sok od maline, imamo znaci gusti sok od maline.

Kaze Lepa meni, Srbo ti pijes sok od maline da nisi bolestan, ma jok Lepa, nego vozim pa nebih da duvam u balon, a dole pod Avalom uvek stoje i beru usi. Sta rade pa sacekuju, koji su
se sabajle napili, koji su zurili i preko pune bele linije obilazili traktore i kamione kojih ovde na putu prema topoli preko Avale uvek ima.

Pa ne bih da mi pisu kazne i uzmu dozvolu radi jedne rakije. Znaci Srbo da si ti karakter. Da vodis racuna o sebi i drugima kad ne pijes kad vozis. Ma kakvi Lepa, da se nalizem ko neki pa da sednem u auto pa da nekoga nedaj boze ubijem il da ostane daleko bilo valid.

Pricamo mi, razvezli do Markovih konaka, ja ubacio u petu pa ne smanjujem gas. A Lepa pije onaj njen caj i smeje se onako zavodljivo da sam se sav najezio. Udarila u moje obraze neka vatra, pa oci ne skidam sa nje. A ona pusto zensko, pa m i podliva. Veli, Srbo da te neznam ovako obucenog mislila bi da si neki engleski gospodin tako lepo obucen. A gde ti je sajkaca ?
Ma stavio bi ja nju imam i plavu al ne htede da ne zijaju u mene ko da imam rogove pa reko da je ostavim kuci. Sta mislis Srbo da meni smeta sto ti nosis sajkacu. Ma kaki, Lepa. Znam da si ti gospoja skolovana i kultivirana. Kaze se Srbo, kulturna, nebih da ispravljam a zemlja se kultivira. Imas pravo Lepa, ja sam to preumio, pa i zemlja ako se ne uredi nije za nista. Pa ja ko reko da i covek se kultivira, uredjuje. Ona se na to nasmeja i zasijase oni njeni beli zubi, ko da su porculanski, al nisu vidi se da je ona sva prorodna.

Rece ona Srbo rekla bih da si stavio neki lep miris. Jesam Lepa, direkt iz Pariza mi doneo, Sveta i dono mi racun da ga je puno platio. Ma verujem ja njemu a i mom nosu jos vise jer mi se mnogo dopao pa sam mu narucio jos jedan kad dodje ponovo u selo.

Popismo mi i ja plati kavaljerski racun, pa izidjosmo i Lepa rece ja obicno setam do Tornja pa posle se vratim i idem do spomenika Neznanom junaku. Reko Lepa ne bih da ti smetam, mozda nekog ocekujes, pa da napravim neku stetu.

Neces Srbo, ne brini, ne ocekujem nikog, ako mislis muskarca, pa zar pored takvog muskarca ko sto si ti da ocekujem nekog drugog. Tu me ona zabezeknu, ja se zablenuo u nju i zinuo ki riba, a vrucina mi udarila u obraze ko da imam osamnaest godina. Pa dobro Lepa, ti znas najbolje.

Rece ona Srbo ja ovde dolazim i poslom. Kakim poslom. Rece mi onomad da si doktorka, ja sam mislio da lecis ljude il zivotinje, treceg nema, a ona se nasmeja i rece ja sam Srbo biolog.
Proucavam floru i faunu a ima dve godine Avalu i njenu okolinu. Flora i fauna ti je Srbo biljni i zivotinjski svet na ovoj planini. I ova planina koja da je malo niza za koji metar bila bi brdo.

Misim ja, biolog, pa jos i doktor, znam da ti doktori ne lece tu floru i faunu al i puno pisu o tom da se okolina ne zagadjuje ko ovde na Avali gde ima nekoliko divljih deponija koje nagrdise i sumu i potoke na Avali. Rece ona meni Srbo videla sam da se divljom secom unistavaju retke vrste drveca koje rastu od davnina na Avali.

Imas pravo Lepa. Ima neurednog i brezobrznog sveta pa i pored svoje sume ide u drzavnu sumu i vise voli da ukrade od drzavu nego leba da je.
Znam ja Lepa da oni naj vise nanose stete sumi i ovoj planini a drzava sa tim malo ima veze al aj ti dikazi nekoj budali koja misli da ce da se mnogo okoristi ako obori koji rast u drzavnu sumu...

Sidjosmo mi tako barabar skoro do tornja, i onda sedosmo na jednu klupu pod jenu veliku tek rascvetalu lipu. Mirise dusom ona lipa, a ja se vec izgubio u lepinim ocima pa neznam gde sam, dal je ovo Avala il sam u raj se preselio pa uzivam.

Cini mi se da i kad se ne smeje one njene krupne oci se nekako na mene smeju al nesmem da tvrdim pa da posle bude da lazem. Kaye meni Lepa, Srbo ti nisi glup covek, rekla bi da i pored tvog recnika kojem ne zameram, ti imas retku osobinu da vidis ono sto i mnogi skolovani ne vide. Sad bas Lepa, da sam te svatio, skroz nisam. Al fala ti svakako na tim lepim recima.
Srbo ja da te ispravljam necu, meni je simpaticno kad neke reci govoris kao sto se u tvom selu oduvek govorilo, Ne mislim da ces tiime ti da pokvaris nas srpski jezik, cak sta vise tako se i cuva onaj fond reci koji polako uzmice pred tudjicama i pred zargonom.

Lepa, ja sam covek seljak, nema sta da te ja mackam, da ti podlizujem i da se ovde prenemazem pred tobom, u moje selo se oduvek pricalo tako kako se prica, a Lepa da ti pravo kazem, ja sam citao te knjige i isao u skolu, pa sam naucio da pricam i drukce al ces ti da kazes e vidi seljaka kako oce da se predstavlja ono sto nije.

Srbo ti si covek kojeg nisam ocekivala da sretnem na Tasmajdanu, nekako sam zbunjena jer tvoja pojava i tvoje reci me vracaju u vreme dok mi je deda bio ziv i po malo mi licis na njega a on veruj i danas zasluzuje moje postovanje. Ono sto sam cula od njega pratilo me kroz ceo zivot a on je Srbo bio seljak koji je o selu i polju znao puno i ljubav prema prirodi zahvaljujuci njemu sam stekla i evo bavim se tim vec petnaest godina...

Reci ti meni Srbo koliko ti imas godina. Lepa ja sam rodjen kad su one studenske demonstracije bile seset osme pa sam se rodio u cekaonici bolnice dok su se sa kamionom probili do bolnice ja pozurio pa se rodio tu u cekaonici. Ona se nasmeja, pa rece, znala sam da
ta tvoja brada malo laze i menja ti izgled da si ti mnogo mladji nego sto izgledas.

Lepa stop se tice brade kod nas u familiji posle cetrdesete svako obeli ko koza, pa tako i ja i ova moja bela brada ko jarac. A kosa mi je ostala crna, na majku koja je bog dusu da joj prosti bila crne kose dok nije umrla pa ce tako biti izgleda i samnom.
A zenskinje znam ne treba pitati za godine. Ma Srbo ja ne krijem svoje godine, ja imam trideset pet godina al sam aktivna stalno sam u prirodi i mozda izgledam i mladje. Jes Lepa, ja sam mislio da imas ipsod trideset godina. Sa svojim godinama nisam opterecena, sa sobom se slazem i ne zagledam svaku boru koja mi se pojavi na licu.

Ma idi bre Lepa sta ti je pa ti izgledas ko bog, ki puce. Tu se ja zabando da je udeljujem komplimente a ona crce od smeja. Ma reko ja sebi kad sam bio u oni par, ona je Srbo garant neka glumica pa izasla malo da se proseta u park.

Eto Srbo nisam glumica nadam se da se nisi razocarao zbog toga. Ma jok ja to onako, pa ti si doktorka Lepa, ucevna i pises knjige pa zar je to malo.
Ma nije to moj Srbo toliko vazno, svakom ima nesto sto ga okupira, sa cim se bavi i to mu postane zivotna preokupacija. Tako sam i ja se posvetila nauci, predajem studentima, a eto sebe ne nauci, nisam se ni udala i roditelje sam razocarala sto se nisam udala i zasnovala svoju porodicu. Oni umrese i ja ostade sama u onom velikom stanu u sred Beograda...

I tako ti ona isprica meni svoju pricu, a ja se ucutao reko da je ne prekidam a oko moje glave se obada neka musica. Pa oce oci da mi istera. To je od onih malih, sto idu pravo u oci, pa kad ti upadne ko da ti je upalo seme od ljutu papriku. I upade mi u oko, a ja poce da rukom trljam oko a Lepa se nadje u cudu sta mi bi. Ma Lepa ulete mi neka muva u oko pa me pece ko ziva vatra. Nista se ne brini, sad ce mo mi tu muvu da izvadimo. Dadoh joj ono  cisto maramce i ona me uhvati sa jednom rukom za obraz a ja zabaci glavu i ona mi ocas posla izvadi muvu.
Ma da je bio strsljen cini mi se ne bi mu zamerio, kad uhvatila za obraz, skrozirala me struja, ko onaj visoki napon da je proso kroz mene. A srce uzelo da bije ko , ludo. Pa se ja zacrvenio ko paprika, pa jos kao da mi smeta sto mi ona baksuzna muva usal u oko a mislim se u sebi fala ti muvo gde cula i gde necula, neka si nasla si pravo vreme da mi uletis u oko.

Video sam ja oma, osetio njen miris i neka milina me obuvatila, i Lepa mi se ucini ko neka sumska vila. Lepa se odmakla od mene al sam jos osecao njenu ruku na mom obrazu i njena prica mi je bila ko gugutanje sumske golubice, pa sam se sav raspilavio od dragosti.

Pa se nadjosmo nekako zateceni od naseg neplaniranog intimiziranja pa malo i zacutasmo, a ja se nadjoh na muci, da pusim, zapalio bih jednu pa bih vuko cini mi se do džigerice svaki dim al ne pusim pa sam samo gledo kako pcele lete oko lipinih cvetova i mrave dok setaju po hrapavo hrastovoj kori.

I Lepa prekrati tu tisinu, ajde Srbo da idemo na Spomenik. Ajde Lepa. I polako onom stazom kroz sumu uputimo se do spomenika. Obidjemo spomenik, lepa napravi par snimaka svojim aparatom pa nas i uslikase zajedno gore kod spomenika. Kad smo se vratili bilo je vec oko jedan sat i posto je na Avali bila vec guzva i u restoranu, ja sam lepu pozvao da idemo na rucak u Carapicev brest. Ona je da vidis prihvatila i nije me odbila, pa smo tamo rucali i posle rucka sam joj pricao o svom novom poslu, o mojim pecurkama. Ona se interesirala i bila malo zacudjena ali je pokazala da nije džabe dobila taj doktorat. Ona je znala daleko vise od mene o pecurkama, mogla je da mi predaje o njima koliko je o tome znala.
Vec je bilo cetiri sata kada smo se rastali i ona je otisla sa svojim audijem u svoj stan a ja u svoju kucu pod Avalu.

Sta da vi kazem, da sam upoznao zena u svom zivotu jesam. Da smo se onako i intimizirali da vam priznam jesam. Al da mi neko tako podidje pod kozu, da mi se navrze u misli nije ni jedna kolko Lepa. Lepa me osvojila, pao sam prad njom ko plot, ma kaki plot bre ko spomenik sam pao. Nasta ce to izmedju nas da izadje Bog ce ga znati. A da ni Lepi nije svejedno, reko bi ja, dala mi je telefon i adresu, pa mi napisala svoju adresu na internetu. Kaze evo ti Srbo i moja mail adresa a ovde su strucni casopisi i strane gde ja pisem svoje clanke.
 
Vec uvece ja zasednem za kompjuter pa su ukljucim na internet i nadjo Lepu, njenu sliku, jes ona, doktorka, pise o njoj na stop strana, fale je i isticu. Mnogo je cene. Pa se malo i sneveselih, e Srbo tele jedno, pa sta se zanosis, gde ce tebe ova Lepa da gleda, ona ima na svaki prst po Beogradu skolovani a ona ce sa tobom seljakom da se bakce.

Nije njojzi ni do kreveta, a ni ja nisam neki lepotan, nisam ni rugoba al opet sam se mnogo ponadao da ce izmedju nas da se nesto vise izrodi. A u meni sve se uskomesalo, podigla se oluja, pa se ja smracio, pa se nasmeja. I bre june jedno, sta ce da bude ono ce da budne a ja sad da gledam u pasulj unapred sta ce biti necu. Videcu je opet, rece da ce opet da dodje na Avalu ali da bi da je odvedem do reke da i tamo nesto pogleda i snimi. Eto obecala je i ja sam se ponudio da cu da batalim taj dan svaki poso kad ona dodje da pogleda i moje pecurke i da me posavetuje u vezi njih pa ako treba i da mi da telefone nekih njenih kolega koji se vise razumeju u tu oblast. Radovo sam se ko malo dete. Lepa ce da dodje kod mene, pa cu da se spremim da je i docekam...






17.11.2008.

SELJAK SRBA NA INTERNATU


Ja sam seljak Srba, od skora i ja na internatu imam ovaj blog, da ucinim nesto da se i mi seljaci kultiviramo, da se izjednacimo sa ostalim narodom sto se vec odavno preselio na internat.


Za mene starog seoskog nezenju kazu da sam mator momak. Ne bi da se ispovedam a ni da se hvalim kako zivim i sta sve imam, da ne kazete eto seljacka posla, ovde naso na internatu da se hvali.

Da vama prvo kazem, resio sam da se zenim, rekli bi vi, pa zeni se Srbo, ko ti brani, ma, ja bi, hocu zivot da promenim, da onu pustu kucu napunim sa decom, al mi se ne da, nece ama ni jedna u selo, nece ni jedna da bude domacica.
Sad bi vi rekli pa sta da ti radimo Srbo kad si izabrao tako zanimanje pa od tebe begaju ko da si shugav.

Sta cu bre, nisam ja isao u kafane da tamo locem i trosim pare, vec da upoznam neku, jer sam video da se puno zenskog sveta mota po tim kafanama, al gde ces u kafanu da nadjes dobro i posteno celjade.

Tamo sam upoznao neke devojke koje su pobegle od kuce, neke su pobegle sa sela, neke su pobegle jer im otac mnogo pije pa su i one posle se propile i propale po tim kafanama da ti je bogu plakati.

Video sam ja da kako i zenske piju, kako puse i tek ujutro se vrcu kuci. Gde takvu da dovedem, zar sa njom da kucim kucu. Jes nudile mi se neke svega mi, al nisam ja hteo, pa nisam ja doktor, znam da njima treba paznja i razumevanje za njinu muku al ja sam vec covek u godinama, da ne kazem da sam mator, i nemam vremena da cekam.

Upoznao sam i neke pevacice koje nisu znale da pevaju pa su u kafani se tako vucarale sa vozacima kamiona. Odem i ja nekad na muziku pa tako sedimo i pricamo pa kad im pomenem da sam seljak, kazu sto jes jes Srbo ti si prilicno zgodan i vidi se jos si jak, ali Srbo razumi me ja sam pobegla sa sela i nebih da se opet tamo vracam, a i vi seljaci ste mnogo zaguljeni. Kazem ja e nemoj tako, i mi smo tamo u selu neki narod nismo ni mi neka nevaljala sorta. Veli mi u poverenju da su zene tamo mnogo usamljene, da nema gde da se izadje, da im je dosadno, jer ne rade u preduzecu, da su skroz podredjene tom zivotu i poslu, da ne mogu da dodju do izrazaja. Pa sad sta ja znam kad neznam, valjda imaju i pravo, al ja ne mogu moju kucu da preselim na drugo mesto.

Naso sam ja gde da trazim zenu. E jesam blesav. Otiso sam dvared u banju Arandjelovac da tamo nadjem neko celjade, al tamo brate sve neke bolesljive. Neke su mislile samnom samo neku noc da se provedu u kafani, ma kakva more udaja.

Ja sam vec usao u pedesetu godinu, kosa mi je bela, ledja mi prava, ruke zuljevite i jake i jos sam u dobroj pameti, zavrsio sam i neki zanat, al nisam voleo taj gradski zivot i tu guzvu, pa sam ostao na ocevom imanju.

I otac mi je bio seljak, radan, radio je i dan i noc, samo za praznike nije radio, u cetiri sata se ujutru po navici budio da rani stoku. Pa na njivu uvece kad se uredi, poslusa vesti i legne da spava.

Majka mi je bila vredna, zena, barabar je radila sa ocem, sto no kazu sa svojim covekom je radila dok ja nisam porasto sve poljske radove. Izradise se i nisu ni bolovali i nekako u istoj godini pomrese tako da ja ostade u onoj nasoj kuci sam.

Pre nego sto su umrli rekose mi, nemoj Srbo da nasa muka propadne da se ozenis da nam se zatre kuca i slava. Nego ti vidi kako znas da se ozenis, da u nasoj kuci ima ko da upali slavsku svecu i u crkvu odnese slavski kolac kad i ti ostaris. Obecao sam im ja kako znam da se ozenim i to mi postade jednako tezak posao, ma kao neki najtezi na selu.

Sta cu kud ce, stoku sam neko vreme drzao, i sir prodavao na pijaci, al je sir bilo sve teze prodati, navuklo se sira po prodavnicama, pa stojim ceo dan za malo sira, pa sam se resio i stoku prodao i zabatalio da drzim krave, da muzem, da sirim, podlivam, secem i solim sir i bakcem se oko tog vise zenskog posla.

Volim da pecem rakiju, isteram po cetrdeset kazana rakije od raznog voca koje pokupim i stavim u kace. Nije da sam neka pijanica, volim dobru ljutu da ponekad popijem kad mi je slava il neki svetac kad ne radim u polju. Pre nego sto rucam popijem od one svoje stare rakije.

Kupio sam i kamion, sa kojim sam terao stoku na stocni pijac i ako treba nekom da se preveze nesto u selo. U garazi je vise stoji nego sto ga vozim i mercedes, koji vozim kad idem na vasar ili na pijac, kad idem u grad, pa da se ne bakcem sa autobusima. Kupio sam mercedes od Mileta koji radi u Nemacku pa se resio da ga proda da mu ne stoji u garazi kad vec retko dolazi u svoje selo.

Mnogo volim svoje dvoriste, i moje velike palme, cude se seljaci sto se ja bakcem sa tim, sto ce mi to da sadim drvece banana, pa kivi oko kuce ko da nema nase sljive i jabuke al ja se pravim lud i ne slusam sta govore ma gledam svoja posla, nek oni u svoje dvoriste sade sta oce a ja u svom ako ocu ima da posadim i gloginje.
Pa evo i slika kako to izgleda kod mene, ispred te moje nove kuce u moje selo.

Sedeo sam jednog leta na terasi, godina bila bas jalova, susa i grad zlo ucinili da sam se  zamislio sta cu da radim, sve nesto radim, al dzaba, tabanam i ulazem al doprinosa i boljitka nema.
Uzeo sam ja da mislim, pa i mi seljaci kad treba uzmemo olovku, moro sam nesto da ucinim da imam neku vajdu od svog rada i poce ja tako ima vec dve godine da gajim pecurke. Ma kad sam poceo, to ko da probam u onu nasu staru kucu u onaj veliki podrum. Podrum dobro ukopan, zidan kamenom a na tavanici sve debele hrastove grede. Tu sam poceo da gajim pecurke bukovace. A posle kad je krenulo u dvoristu sam iza kuce postavio veliki sator kojem su zidovi od posebne folije a unutra sam okacio more dzakova iz kojih izlaze pecurke.

Sproveo sam cudo cevi, postavio posbne prskalice, namestio svuda merace vlaznosti kako vec treba i da vidis kako one dobro uspevaju, a prodaju se ko lude na pijacama u gradu, ja ih oteram kamionom i opet se vratim rano u selo.
Imao sam i svinja, krmace pracare, i preko sto prasadi, pa sam sve to rasprodao, ko nije drzao svinje nezna kako to smrdi kad se cisti da nekazem da mirise.
Ja sam se sabrao, da ne kazem doso sebi, jesam seljak al glup nisam, sto da se dzabe mucim i ostavio sam samo nekoliko da imam za sebe a ostalo sve na pijac. Jesam ja prost covek, nako sto bi se reklo jednostavan, po seljacki, prirodan, ne pravim se ja tu pred vama, ma sta ce mi to, ja sam covek domacin u moje dvoriste i u moju kucu.

Da mi je neko reko da cu pored moje zemlje da zivim od pecuraka ja bi mu reko ma bezi bre, al jes tako, sejem senicu da imam slamu koju isecem i prokuvam pa onda punim dzakove i pospem micelij. To ti je seme od pecuraka. I onda one rastu kroz rupice koje sam izbusio na tim najlonskim dzakovima. Jedino sto im smeta su musice, neke sitne i ako nemas dobru vlaznost i temperaturu. Moras da ih beres sve iz reda i kad stignu nema lezanja, moras da ih stalno beres i pakujes u gajbe pa na pijac,

Uvek sa i kao dete voleo tehniku, da popravljam motore, da na abrihteru isecem daske, da napravim vrata, astale, klupe i stolice. Razumem se nesto i u struju. Nije za mene problem, uzmem krupnu i narezem navoj na cevi da montiram slavine i pojilice u stali. Da sazidam pomocni objekat i malterim. Na selu mora da si za sve rodjen, da znas da sam popravis svaku masinu, jer ako neznas poso ce da stane.

Kad su bila proletos Miletova deca ostavise mi svoj novi kompjuter i ja cackase i malo po malo udje u trag tom sokocalu. Prodje pola godine a ja na njemu se vec se dobro obucih i kad dodju komsije kod mene pa se nadju u cudi sta to ja povazdan cukam na tom konjmpjuteru.

Cudise se kad sam na kucu postavio antenu i svi misljase da sam to uveo satelitsku televiziju jer sam sam pa da ponekad gledam neke filmove i strane programe jer ovde na nasem brdu samo dva programa sa obicnu anteni moze da se dovati.

Pitaju me Srbo sta si to montirao na kucu, kazem to je antena da dovati signal dole u gradu da imam internat. Kad su bili oni Miletovi decaci oni je doneli pa mi je prodadose jer nece da dolaze bar dve godine u kucu pa da ne stoji dzabe. Mile me molio ma uzmi Srbo taj konjpjuter da neko ne provali u kucu dok nismo tu i da ga ukrade a decaci mi dadose i antenu i sve kablove. Pitao sam ja dole u gradu jel mogu ja to montiram sam i da imam taj internat  gore u selo. A oni momci se nasmejase pa mi rekose da moze, ako znam samo da mi ne smeta neko drvo jer mora da bude dobar signal i dobra antena. Ma reko, ja sam to kupio i ne umem da to namestim pa se oni ponudise da dodju da izmere signal i utvrdise da je antena pojaka, i vise nego dobra, a za drvo sam se pobrinio pa je platio onaj stari orah sto stoji iza kuce pa sam ga dobro podkreso da im ne smeta kad su usmeravali antenu.

Oni momci mi je podesise i ja im platih za godinu dana odmah i sad jednako gledam sta ima tamo, pa sam televizor i zabatalio. To mi dodje ko razonoda, nasmejem se ljucki i poceo sam da pricam sa ljudima preko internata. Oni mi rekose da kupim i kameru i mikrofon da me vide na internatu. I to sam namestio pa kad svrsim poslove ja upalim taj konjpjuter i zapisujem u njega sve sto mi padne na pamet.

Tako sam ja i upoznao od mnogo zena i tu zenu mog zivota koja mi se mnogo dopala, pisala mi je vise puta, poslala mi slike, i nekako mi zivot promenila, sad imam sa kim da se ispricam. I ona se navrzla na mene pa mi pocesto dodje da pricamo i ja joj reko sve pravo i ko sam i gde sam i sat radim, da sam u ovo moje selo, da nemam nikog, da sam vec bio omutavio jer nemam sa kim da pricam.

A covek ti nije govece da ga privezes, da jede i spava, i njemu treba da progovori neku rec sa nekim.

Video sam ja na ovom internatu svasta, citao sve sto me zanimalo, video sam da ima mnogo zaludnog sveta, koji su na internatu povazdan i bice da i ne spavaju sam o sede i cukaju i pricaju sa nekim.

Ovde uvek ima neko sa kom mozes da pricas. U selu kad sidjem u kafanu, samo se prica o njivi, o stoci, kakve su cene na pijaci, jesam pooro i posejo pa me i to nekad nervira pa sam promenio i sve redje silazim u nasu kafanu kod Bore. Pa me diraju, bre Srbo da ti nisi priveo neku kad te nema u Sloznoj braci da popijemo neku. E da necu da im se sad ipovedam sta radim, kad me pitaju za konjpjuter kazem gledam na njega filmove i slusam pesme.

Da im sad pricam sta je to internat to je malo kompikovano za mene a i za njih da me oni shvate, pa sam izbegavao da pokrecem tu temu. Znam da su neki decaci pokacili antene na svoje kuce pa su me pitali jeli cika Srbo jel ti je to antena za internet, a ja kud cu ne volim da lazem kazem jeste. Oni se smeju jer je to za njih cudo da i ja seljak imam kompjuter u koristim internat. Kazem bre decaci kad mogu babe po engleskoj i amerikama da koriste internat sto nebi i seljak Srba mogo.

17.11.2008.

BRACA KO DUSMANI


Ko Boga te molim Srbo oces da dodjes sa tvojim traktorom da mi pomognes da izlijemo prvu plocu na kuci. Ma ocu komso ne brini, donecu i nesto da se popije.

Kupio moj komsija jebes ga, tri ara iza Congaceve stale u nakoj strani i ukopao se ko da gradi bunker a ne kucu, taj prvi sprat mu dodje nako ukopan ko da ce da bude atomsko skloniste, tek na drugom sto je potkrovlje izlazi ko zemunica van zemlje. Sta ce kukavac kad je i za taj plac ko okrajak pogace jedva skrpio para.

Pricao mi je on kako je nadrljao ko niko. Ziveo je sa bratom u jednom stanu sa roditeljima, kada su odrasli oni pomrese a oni se pozenise. Svaki dobio po jedno dete, pa zatim ubrzo i drugo, a bogami ne prodje puno ukrcase braca i po trece. Zene ko zene. Dok ih je bilo manje dece, nekako se i podnosile a vec kako su se deca radjala i one se ljuto zakrvise i zamrzise. Jetrve se za gusu povatase, jedna drugoj oci da iskopa.

Pa se taj stan odjednom ucini malen ko sibica, a deca ko deca se izmedju sebe ko i majke krvno zavadise pa je svaki dan bilo veselo i prituzbe su padale ne racun obe majke. Psovala se deca, psovale se jetrve a braca se nekako i drzase al i oni pod uticajem svojih zena nekako popreko se pocese gledati. Tako su ziveli, deca su rasla a oni su vec prilicno potezali iz flase bezeci iz stana u obliznje kafane da bar tamo nadju malo mira.

Tako je sve to bilo dok se deca jedared gadno ne pobise i polupase jedno drugom glave, pa ih fircase sa po desetak kovci u bolnici a zatim i njihove majke nasrnuse jedna na drugu pa braca vise nisu imala kud vec jedan ce morati da ide sa porodicom iz stana po cenu zivota il ce jedno drugom oci da povade i vise ni dana ne treba odlagati vec da se jedan brat kako zna odseli.

Sve bi bilo dobro da su oni imali negde nesto, roditelji im bili bezemljasi, dosli sa sela negde sa juga Srbije gde su ostavili neko parce koje vise ni tamo nema ko da kupi jer svi su od tamo davno pobregli.
Braca su otisla jednom u staru ocevu i dedinu kucu pa kad su videli kakva je to beda zaboravili su brzo i gde im se otac rodio.

I tako ti moj komsija, neki vajni mehanicar, za mesec dana uradi neki temeljic, zabode nesto sipaka u onaj beton ko kad se dete igra i na to od betonskih blokova sam ozida prvi sprat, pa kad to zalijemo betonom, on nastavi da zida pa podize od crvenih blokova i sledeci sprat, vise visoko potrkrovlje jer je mislio odmah da postavi krov i pokrije ga crepom.

Gledam ga muci se ko kristos, sav se osusio nema ga tries kila. Kud ces veceg belaja kad imas toliko dece a bolesnu zenu. Bolje da uzmes stranjku pa o prvo drvo da se zamaknes. I njemu se zena razbole pa malo, malo, od bolnice do bolnice.

Brat mu bio obeco da mu da oko petnest iljada evra al obeca samo, cim on izadje on se sa njim zavadi i ne htede ni da mu pomogne. Pitam ga ja bre komso pa gde ti je brat sto ti on ne dodje na plocu da lijemo. A on sramota ga i nece da prica pred svima bruku veli da radi pa nije mogao da dodje. Ma reko mi posle da je skot, se posvadjo i jedva doceko kad je on izasao i sve su im stvari izbacili u hodnik i u podrum samo da se on sa decom i yenom ne vrati ponovo u stan.

On je bio tih par meseci pod kiriju pa je gledao da ga ne uvati jesen da vidi da pokrije i skrpi bar jednu sobu sa gipsanim plocama koje ce da nalepi mesto malteracije pa da se nekako useli.
Skupismo se dakle ujutru i ja dotera traktor da izvlacimo kolica na plocu i zapocesmo i bogami nismo prekidali dok je nismo nalili a i kisa je pretila da ce da pada pa smo se zurili.

Nakon mesec dana je vec poceo da zida i ubrzo opet mi se nadjosmo na istom poslu da mu pomognemo da podigne gradju, da izletvamo i poredjamo crep. I na radost njegovu zavrsismo to nekako i popismo od one moje ljute rakije nekoliko flasa dok taj poso ne privedesmo kraju.

Uvede mu ja struju, dinara mu ne htrdo uzeti. Pa zatim i vodu jer bi mi zao da gledam onu njegovu decicu pa ko da im pomognem da se sto pre okuce. Za nekoliko dana nalepismo mi te ploce na zidove, ogletovasmo i prekrecismo te dve sobe, kuhinju i kupatilce da imaju za pocetak gde da zive.
Sta ce stolariju je stavio koju je neko drugi sa kuce skinuo, pa mu je poklonio jer je sad zavladala i moda da se plasticni i aluminijumski proyori i vrata na kucu mecu.

Veli on meni, e moj komso ja da ti zaboravim ovo nikad necu, eto rodjeni brat pa da mi je dosao da bar bude tu a on se samnom zavadio jer sam mu ostavio stan pa se brine sto treba da me isplati. kad mi je prekipelo a sto je on jedva docekao rekao mu pisam se na te pare ne trebaju mi a ni ti dok sam ziv.
Kazem ja njemu e komso ne valja vam poso. Braca pa se tako zavadiste, sutra ce deca porastu da slavite, da zenite i udajete a vi ce te se i dalje mrzeti ko najgori dusmani.

17.11.2008.

MARA CIGANKA



Od kako znam za sebe u nasem selu je zivelo i nesto cigana, smestenih pored samog rukavca pocevsi od kamenog mosta pa do naseg starog groblja. Pricao mi je jos pradeda da su i tada cigani ziveli tu. Imali su neke kucice, vise kolibe i nesto svoje slabe zemlje, drzali su stoku i osim sto su bili siromasni i crni nisu se ni po cemu razlikovali od nas. Bili su kovaci, pekli su ciglu, cerpic i crep koji su u primitivnim kalupima pravili. Neki su pravili kazane, neki drvene sudove i velike korpe od vrbovog pruca.

Svoj jezik su zamenili srpskim, imena su davali kao sto mi dajemo nasoj deci, slavili su slavu Djurdjev dan i kumili su se sa nama a u nasem kraju je greota odbiti nekom biti kum pa makar da je i crni ciganin. Zato se po selu cesto moglo cutimedju nama kume, kume sa ciganima koji su nam i na slave dolazili a i mi kod njih odlazili. POmagali smo se i u polju kod poljskih radova, kopanja kukuruza, skupljanja sena il branja kukuruza.

U selu su deca se igrala sa cigancicima, rasli smo zajedno, kupali se u reci, za Belu nedelju pod maskama isli po selu i skupljali jaja bommbone i pare. U nasem seoskom timu je uvek po neki igrac il golman bio ciganin. Na utakmicama koje smo igrali po drugim selima smo obavezno zbog njih koji su sa nama isli na konjskim kolima da navijaju bili pocasceni onim povicima, cigani, pa smo se po nekad i potukli i bezali kroz njive i kukuruze od besnih navijaca iz tog sela.

U selu je je kod crkve u blizini izvora bio i bunar koji je u uvali stvorio malo jezero koje smo svi zvali Brkina bara. Ponekad smo se kupali u bari ali je voda bila hladna i obrasla travom pa smo radije tu pecali i stoka dolazila na vodu.
Preko leta smo na utrinama i strnjikama cuvali stoku i igrali se na zadruznim livadama lopte pa smo i dobijali batine ako se zaigramo a stoka ode u detelinu pa smo vecinom dobijali batine i grdnju od ukucana. Sa nama se igrao i Milisav, strkljavo dete, crne i kovrdzave kose, skoro da bi covek reko da je garagansko dete, al nije, Milisav je bio iz bogate kuce Milasinovica, jedinac u oca i majke. Milisav je od malena cini mi se bio jedno spadalo, oci mu na vrh glave, uvek je izmisljao neke nove vragolije i cesto dobijao batine zbog svojih neslanih sala. Kad smo poodrasli i kad su nam brcici poceli nicati a mi poceli zagledati devojcurke i Milisav se medju nama takmicio kopju ce devojku pozvati na sokak, sa kojom ce se voziti na ringispilu i do koje ce igrati u kolu. U selu su se momci zenili dosta rano i nije bilo cucdno da u nekoj kuci zivi cak cetiri generacije. Milisav je bio lep mladic i devojkama na oku, mnoge su sanjale da se udaju za njega i udju u bogatu kucu Milasinovica. Skoro da su se nadmetale koja ce biti milija ali je osim poljubaca i pipkanja sve zavrsvalo a Milisav je svaki dan imao mogucnost da mu se neka druga nametne.

Ne lezi vraze, u jednoj ciganjskoj kuci, rasla je i Mara koja je jos kao dete bila naocita i vremenom je izrasla u pravu lepoticu. Sa svojom kovrdzavom kosom, okruglim licem i krupnim crnim ocima se nametnula svuda gde se pojavila. Poceli su prosci da dolaze, nudili su  novce ali i Mara je bila drugo dete u kuci Simica, gde je ziveo stari kovac Bora. U njegovoj kovacnici su se otkivale sekire, kalile kose i a ispred potkivali konji, krave i volovi. Kao devojcica se motala po dedinoj kovacnici i Bora se o njoj brinuo kao otac jer je Mara ostala za vreme Rata bez oca koji je ubijen negde oko reke Une.
Bora je voleo tu decu i ona su mu bila sve od izgubljenog sina.

Tog leta na preslavi kod ckve posle litije se razvila dva kola, jer je i selo nekako bilo podeljeno na dva tabora kao da ih je neka sila nekad podelila i tako je ostalo pa se prenosilo sa kolena na koleno.
U grobarskom kolu, taboru koji je ziveo od reke prema groblju je igrala Mara a u Baranskom je igrao
Milisav i vodio kolo dok mu je violonista ugadjao i daqvao takt. Milisav je igrao lako, iz kolena skoro da se poigravao, uspravljenih ramena i glave bilo je lepo gledati ga kako zavija i razvija kolo prema Grobarskom  kolu. 

Iz grobarskog kola je prema njemu bilo upereno mnogo pari ociju, ali su najkrupnij bile u Mare i nekako su najvise svetlele i caklile se pa se i njena kosa zapalila i nekako postala plava.
U njene oci se zagledao Milisav i njeno vitko telo, njene crvene haljine i njene lepe vitke noge i po malo siljate grudi. Milisav je kao magnetom bio privucen Mari i devojke su skoro do suza mogle primetiti da ni njihova lepota, ni dukati, ni osmesi koje su upucivale Milisavu nisu vredeli jer se Milisav zagledao u Maru. Vec te veceri i sledeceg jutra je kroz selo prosla vest da se Milisav Milasinovic zagledo u Bore kovaca unuku Maru, cigansku lepoticu. Citavo to leto sa jezika nisu silazili Milisav i Mara koji su se krijuci vidjali na izvoru i zaklinjali da ce pre umreti ako se ne uzmu. Milisav je govorio Mari da ce da pobegne sa njom ako mu ne daju da se ozeni sanjom. U kuci da je bobma pala nebi takvu pometnju izazvala ta vest koja je isla od usta do usta pa je dosla i do njih da se njihov jedinac Milisav zagledo u Maru. Zar pored tolikiih devojaka iz svih okolnih sela da bira koju hoce on bas ko da mu je pamet uzela zagledao se u Maru cigancicu.

Pretili su mu, ugadjali sto bi se on ozenio, pricali mu o mirazdikama iz okolnih sela koje su o njemu pricale stalno, ali sve to dzabe. Milisav je rekao ocu. Ako me ozenite preko moje volje yivog me jutro nece docekati. I oni sta ce kud ce. Utisa se jer svoja kost se ne jede. Pa pustise kraju valjda ce ga to proci pa ce se ludirati ko i pre pa ce naci sebi priliku. Al ne lezi vraze. Kako je vreme prolazilo i mara se raskrupnjala, i nije bilo muskarca i starog i mladog koji nebi zgresio u mislima sa Marom.

Tog jutra je Milisav dosao u Marinu kucu. Milisav je zeleo da ima Maru ali se mara nije dala i govorila mu je da ona nije igracka kojom ce se on poigrati i odbaciti. Pokusao je da je uhvati oko struka da je stegne i zaspe poljupcima njene obraze i lepa izvijena usta. Mara mu pobeze oko stola i pri tom zakaci cunak na sporetu koji pade sa treskom, iz njega ispade gar i crna parasina i lice Milisavu ogaravi se tako da se i nije razlikovalo od Marinog. Ona se nasmeja i rece Milisave sad si garav ko mi cigani i pade mu u narucje a Milisav se je poljubi onako garav i onda pobegose napolje da se na izvoru umiju.

Dosla je jesen i Milsav se bojao da Bora kovac ne popusti i ne da Maru nekom bogatom ciganinu ali ni Mara se nije dala pa je dedi Bori rekla da ce da se otruje pecurkama i travama ako je uda mimo njene volje. Bora je znao da je Mara znala koje pecurke su za jelo a koje mogu da otruju coveka da mu spas nema. Pa se prekrstio i bogu prepustio da resi zo kako ce da se zavrsi izmedju Milisava i Mare.
Vise nije moglo ili u smrt ili da se uzmu. Milisav je tvrdo resio i ocu rekao da idu da isprose Maru. Otac je se udario u glavu a majka u grudi, pa zar da u cigansku kucu prose devojku. Kuku mene i do boga moga, pa zar da se kuca Milasinovica prijateljuje sa ciganima. Milisav je rekao oce ako mi mara ne bude zena, ja cu da odem od kuce sa Marom i vise me videti necete. Kada se izjadase i ispplakase videse da nemaju kud i Milsiav sa ocem ode kod Bore kovaca da isprosi Maru.

Na vrata kuce Bore kovaca zakucao je Miodrag Milisavljev otac i nazvao dobar dan i pomoz Bog. Bora kovac se pozdravio i uzvratio kojim dobrom oni dolaze u njegovu kucu. Miodrag rece Boro, ti znas da je moj sin Milisav momak za zenidbu da se zagledao u tvoju unuku Maru i ja ga od toga odvratiti ne umem i ne mogu vec Boro da ti meni kazes oces li ti da das Maru za mog sina Milisava. Bora se zagleda u oci Miodragu i rece prijatelju ko sto ni meni nije pravo da sto se ovo zbi al ja se u njihovu tvrdu veru mesati ne mogu i Maru spreciti da se za njega uda. Mladost, ludost, zagledase se i samo smrt ih moze razvezati. I maru pozvase pa se i mara izjasni da jedino Milisava ziva za muza moze imati ili da je u grob mrtvu poloze. I popise i ugovorise dan svadbe i prodje i svadba, dodjose cigani ko svatovi u cuvenu kucu Milasinovica i orila se pesma i igra tri dana dok nisu od umora i pica popadali.

Prodje prva godina i mara ostade noseca i rodi Milisavu prvo musko dete, ne prodje ni dve godine rodi mu i kcerku a posle nje jos jednog sina. Deca su bila lepa i licila su na Maru ali i na MIlisava i zivot se u selu vrati u svoje tokove i kao i svako cudo za tri dana i selo se naviknu na Maru i ona postade dobra domacica u kuci Milasinovica jednako ko da se tamo i rodila.
17.11.2008.

BAJKOV BAKSUZNI TRAKTOR


Kod nas u selo kad neko prepije kazu presiso, nalio se ki chep. U proju mu njegovu, kad oce iz kafanu da se vrnu s auto kuci nije redak slucaj da polome ogradu il neciju kapiju il se zabiju u neki neosvetljen traktor ko onomad Zivorad. Pa mu izaso iz traktora Bajko pa mu kaze gde gledas tele jedno. U al smrdis od rakiju jebem ti mladu nedelju, al si se nakitio. A da znas pijano govedo da cu da te naucim redu. Ovaj pokrseni traktor da oteras tvojoj kuci pa kad ga popravis i ofarbas a ti ga lepo doteraj kod men kuci. nemoj da se to nesto oduzi jer ces uzput i da mi poores onu njivu od dva ektara u panjevima  a posle i onu od ektar ipo iza Miretove magaze. A ako stignes a ti poori i onu u reci ona ti je najmanja bice oko ektar.

Proslo nedelju dana, a Zivorad mu otero traktor, nema Zivorada, a nema ni traktora. Zivorad otiso u Nemacku, a traktora nema nigde.  Trazio on atresu i telefon kod njegove kuce al u kuci od Zivorada zive neke izbeglice, on stao da preti da ce da mu zapali kucu, da mu vrne traktor, al oni mu kazu bezi bre sotono, nit smo tebe videli ni tvoj traktor a ti sta si sa Zivoradom zamrsio ti odmrsi kad on dodje. Bajko je tog leta platio da mu se imanje poradi a kad je i ovrsio dodje kamion u njegovu avliju i pituju jel prijatelju jes ti Zivorad. On veli sto pitas. Pa poslao nas Zivorad da ti isporucimo neki traktor, i on te pozdravio Zivorad iz Nemacku i kaze ti nemoj da si na kraj srca da se ne ljutis jer dok je naso neki deo za taj tvoj traktor sto kazes da ga nema niki u selo prodje mi pola godine.

U sunce mu pa mu sve skida sa nebesa al otvori sirom kapiju a oni turise neke fosne i spustise traktor,
on ko lutka ofarban, ma ki nov da je. I sta ce kud ce Bajko se ucuta i potpisa da je primio traktor, jer je on njega vec bio skoro batalio.
Nije proslo mesec dana eto ti i Zivorada u crnom mercedesu s zatamnjeni staklici u selo. Ma sija se mecka ko pasje mudo, a Zivorad turio neke naocari za suncanje, zapalio cigrailos i narucio pice i pecenje u kafanu svima da piju dok se ne upisaju i jedu dok se ne proseru. Oni alaviji sto vole da potegnu dzabe se napise ki majke, a izelice se prejedose sa presoljeno pecenje pa se i oni oletvase pa polegase pod astale.

Beso to straobanije gledati, ko da je nauiso neki virus popadali ljudi po astale a Zivorad stavio pevaljku Canu na koleno a ona mu peva na uvce. Udje Bajko u kafanu i krete  da se Zivoradu najebe mile maje al oces pred Bajka stadose dva ko od brega odvaljena do glave osisana bilmeza i uvatise ga i pituju Zivorada, gazda da ga vodimo u setnju. A Zivorad se nasmeja sa oni njegovi zlatni zubi, pa mu rece e desi Bajko od kad se nismo videli, onako na brzinu se rastadosmo, nismo se ljudcki ni pozdravili a sta ces poso me ceko hitan pa ja otidjo a rekose mi momci da su ti traktor oterali. Izbecio se Bajko da ga mogo progutati la ne smede da pisne i slusa Zivorada i sve mu skida sa nebesa a Zivorad, e da popijemo ko ljudi, daj coveku sta ce da popije i Zivorad popi jednu rakiju pa mu nalise jos jednu, pa je tu morao da popije i neku vise dok ga Ziovorad nije pustio da onako vec podnapit ode iz kafane.

Nije proslo nedelju dana a dodjose sa crnim dzipom kod njega cetvorica i pitaju ga jes ti Bajko, kaze jesam, jel ti isporucren traktor. Jeste, jesi spremio pare. A Bajku se odsekose noge, kake pare more ljudi. Pa za traktor. Traktor je poslat na tvoju adresu a to neko mora i da plati. U sunce ti, Bajko se preznojio a oni svaki pistolj zakacio u koznjacima, zalizani sa lancima o oko guse. Ma ljudi zar da platim moj traktor. Mora da je to neka greska, Ma nije greska, lepo pise da platis deset hiljada evra traktor si dobio, jesi bio zadovoljan. Sad se on nadje na muci. Dal da im ga vrati il da da pare. Pa misljase se pa
rece more ljudi, cerajte vi to iz avliju i tako i bi dodje sleper natovarise i on potpisa da je traktor oteran i ostavise mu priznanicu. Ode sleper, ode traktor, ode i dzip i ona cetvorica i on zatvori kapiju za njima.
Zena se krsti al ne progovara ni crne ni bele, vide zlo sa ocima, Bajko samo sto infrakt nije dobio samo ukce i nemoz da dodje do vazduha.

Psuje u sebi Zivorada sve mu mrt vo i zivo redja i skida sa nebesa, kune se u decu i ocev grob da ce da mu kucu zapali, da ce da ga ubije iz lovacku pusku, da ce da mu se osveti za ovu bruku.
Zovne on policiju, policija dodje. Tako i tako, napravise uvidjaj, al dzaba traktor nigde ne nadjose.

Prodje opet pola godine kad na kapiju opet sleper. Dobar dan, dobar dan. jesi ti Bajko. Jesam. Poslao nas Zivorad da ti isporucimo ovaj taktor. Bajko se prekrsti i sa levom i desnom rukom al ne progovara. Skinuse ga oni.
Nov traktor jos lepsi nego prvi, racun sve crno na belo na njegovo ime, placen. Ma sve redno. Sta sad da radi da ore one njegove njive ne pocinje mu se. U ponedeljak se spremi, pa na traktor sede i pravac Ruma na pijac. Istako Bajko cenu na nov traktor na prodaju, svi se pitaju koja mu je valinka kad je spustio cenu novom traktoru jer sve je on zalepio i racun i kolko je placen i da je na njegovo ime.

Neko prodje pa veli, da neko nije umro na njemu, a neko veli da je baksuzan, neko opet kaze da je kupljen pa proklet. I jedan se nadje da ga briga za sve price izbroja pare potpisa ugovor i otera Bajkov traktor. Vrati se Bajko u selo i puce vest po selu Bajko prodo traktor. neko zavali da se smeje ki blesav neko se i prekrsti njegovoj muci i belaju pa rekose ma vala neka ga je prodo.
Sta ce traktor mu treba Bajko kupi od komsije onaj mali plavi Toma Vinkovic ono traktorce, i ostade mu para al ne smede da dira u nji ko u oci jer ko zna sta ga jos sa onim Zivoradom ceka.

Misli se Bajko neko guli suv lebac ceo vek, a nekom upadne ni manje ni vise nego sikira u med. A mene potero maler sa mojim rodjenim traktorom, da mi on dodje glave i onaj ludi Zivorad.
E da mi je znati koje izmislio to sa sikirom i sto bas u med al nece da se javi, verovatno je pandrknuo odavno pa se to sad vuce ko i ono Lazino sve ce to narod pozlatiti, a oce, oce, narod ne vidi one koji se za njega uprostasise jer danas jesi budes jedno minutna vest na televiziju, i ja bi bio da me utepase oni sto mi oterase traktor, bio bi jedan mali naslov u zute novine i to na bog te pita koju stranu pa bi i te novine kolko sutra  zavrsile u djubretu u neki kontinjer, a mozda bi neko te novine stavio u svoje carske odaje.

Dodje crni Zivorad negde oko Gospojine u selo i sedi u satoru na vasaru, muzika mu svira, pevaljka se polomi pokazujuci sise.
Dodje i Bajko na vasar. I eto vec ga po komsiji zove Zivorad, Bre Bajko al smo nas dvoje zamrsili, a i ti si kurate srece. Onaj traktor i nije bio tvoj, vec drugog coveka pa neka si ga dao pa sam ti ja posle poslao nov traktor da se ne ljutis. Ma jok Zivorade ne ljutim se, a svrbi ga desnica izvadio bi ono silo da mu probusi burag al ni Zivorad ne ide sam pa se manu sila. Veli njemu Zivorad pa jel te traktor dobro sluzi. Pa sluzi. A cujem da si ga prodo. Pa jesam. A kolko si uzo za njega. Pa deset iljada a kolko je tvoj traktor vredeo. Pet iljada. E red bi bio da podelimo Bajko pare. Jel tako. Pa jeste. I sta ce Bajko izbroja na licino mesto Zivoradu pet iljada i ode kuci krsteci se da se konacno kurtaliso vec jednom i tog baksuznog traktora i Zivorada.

17.11.2008.

SRECNA SLAVA DOMAĆICE


Onomad idem ja kroz sokak, a moja komsinka Milunka mi veli, sunce te grejalo Srbo, isti se čiča Draza.
Ko bre MIlunka. Ma onaj cetnik, Dragoljub sto ga komunisti ubiše i zakopaše ko da je ker da mu se ni grob nezna.
Pa sto tako velis Milunka. Srbo stalno nosis tu sajkacu, neces da obrijas tu svoju bradu, a i ti djozluci taman su ti ko u Dragojla. E Milunka mnogo si me uvredila, da me poredis sa narodnim neprijateljem nije lepo. Nije ni meni lako da licim na njega u drzavi u kojoj ga polovina slavi ko najveceg Srbina a polovina ga smatra za ratnog zlocinca. Ko ti velis da sam i ja vako tamo neki narodni neprijatelj kad licim na Dragoljuba a Milunka.
Ma jok Srbo svega mi ja to nako, kad god te vidim a ti me strecnes i podsetis na cetnike a ja cetnike nisam volela jer sam bila mlada a oni onako besni.
Ma nije meni krivo sto me poredis, nije da sam time porasto, necu sem tim ni ovajditi ko neki al me brine da se ti ne sikiras sto ja nosim ovu seljacku kapu i bradu pa da ti se slosi da ti poraste secer il pretisak pa da te nosim na dusi.
Nemo Milunka da se strecas na moju kapu i na belu bradu jer ni ti vise nisi mlada a ni ja nisam neki cetnik pa da se zagledam u tebe.

Vidim u poslednje vreme mnogo se neki brinu sto Srba nosi kapu, sto nosi bradu pa bi me obrijali, pa bi mi i naocare skinuli jer ih podsecam na Dragceta. Ma ne sikirajte se nemo da se brinete necu da idem sa glogov kolac po selu, a daleko bilo ni vampire da gonjam po ovu drzavu a ni u kucu cveca necu da idem s glogov kolac da me ne odvedu neke barabe u Hag pa dok se dokaze da nisam ono sto jesam proso voz.

U nasem selu je oduvek slava jedan od centralnih dogadjaja u jednoj kuci, u godini se ni jedan dan ne oocekuje kao slava i ni jedan ne izaziva paznju i brigu svih ukucana da se ta slava proslavi kako dolikuje, kakav je red, da se docekaju gosti i ugoste kako valja. Neko zna kako je to doslo do toga da se slava slavi dva dana da se slavi u nekim krajevima i u oci slave da se pozivaju gosti sto se kod nas to nikad nije cinilo. Nikakva cutura, pozivi telefonom, ko oce on ce doci, kao i na saranu se i na slavu kod nas ne zove. Ko doso, dobro doso, ko donese jabuku domacinu, on je poljubi i svakog gosta on primi sa paznjom kao da mu je naj drazi gost. Veceras sam se vratio tuzan sa slave, koja  se prvi put slavila u toj kuci i meni dragoj porodici,
Naidjose neke godine kad dodju slave pijem sodu bikarbonu i ocu da crknem jer da ne jem reci ce da i mrzim a ako jem na dva tri mesta onda se prejedem pa celu noc nemogu sa dusom da se sastavim.

Posmatrao sam odsustvo svake poboznosti da se pozovu gosti da se domacin obrati svojoj slavi da se prekrsti i nazdravi svojim gostima da slavi i on i drugi dugo godina u zdravlju i veselju. Nije me toliko zaboleo nedostatak postovanja obicaja, vec me zabolelo to sto se od kultnog dogadjaja jedne kuce pravi jedna gozba, krkanluk i pijancenje uz uverenje da tako treba. Sa te slave sam otisao na sledecu i tamo sam morao da jedem iako mi je vec bilo muka od svega sta sam pojeo, pa sam u sebe ponovo morao trpati ponovo nesto drugo da se ne uvredi domacin. Slava meni predstavlja jednu vrednost koju vredi sacuvati ali je i ocistiti od svega sto je nagrdjuje i od nje stvara nesto sasvim suprotno. Na nekim slavama jos samo fali da se povraca i ponovo jede, da se postave kreveti kao kod rimljana da se malo prevari to pojedeno i popijeno a ako je neko malo vise povuko i da odspava.

Kada sam se vracao kuci, iz pravca Sumadije prema Beogradu je isla reka automobila. Za slavu ili vikend, ili nekom drugom zgodom na magistrali je pravi krkljanac. Ponekad sesa traktorom punim drva ili kukuruza ne moze preci preko druma jer nikom ne pada napamet da seljaku da prednost da predje preko i ide svojim putem. Svi zure i kad se nadjem u koloni vozeci prema selu me psuju i nagrdjuju jer ih ometam u njihovom povratku sa sela gde su napunili svoje torbe i gepeke i ostavili zive grobove i zaraslo spomenje u korov i koprivu. U automobilima retko vidim decu. Kao da ne zele da povedi decu tamo gde su se rodili, gde im se rodio deda i pradeda. Kao da se stide svog imena i porekla.
Zasto to govorim, zato sto citam oglase koliko cene svoju imovinu i dedovinu odakle su dosli. prodaju vecinom bud zasto i mole boga da neko se pojavi da prodaju i posledne parce svoje imovine koju su nasledili od nekog koji se okrece u grobu kome je i zasto ostavio.

Nekog cu za srce ujesti, neko ce me mrzeti ko nemca jer se prepoznao, neko ce mi prisiti da sam mrzovoljan i cinican seljak koji mrzi gradjane i nazovi gospodu. Daleko bilo. Ne mrzim ni one koji druge mrze, koji mrze mesto gde su se rodili, svoju drzavu, svoj narod, to im je u karakteru i moralu.

Ni jedan glas medju onima koji vicu se ne cuje, ni jedan gutljaj onom koji je prezednio nece uvek utoliti
zedj. Zapitajmo svoju savest, zar gradovima treba takav sjaj, sve najbolje, a selima se ostavlja da polako umiru da se skole jedna po jedna gase, da u crkvama vise i nema ko da se krsti i venca. Trazim samo toliko da se zakonu privedu jednako svi da od tog zajednickog kolaca imaju svi jednako da se napredak vidi i u poslednjem selu a ne samo u gradovima koji ce postati samo groblja onih koji su se rastavili sa svojim korenima i izgubili u vremenu.
17.11.2008.

STA PIJETE MOLIM, PA PIVO !




Usao sam u otmenu kafanu negde u blizini Bajlonove pijace na Dorcolu, i mojemu stolu pridje mlad kelner, i upita me: - Jeste li hteli nesto da popijete - jes, hteo bi pivo, ladno, po mogucstvu veliko ne toceno, i da ga pijem onako direkt iz flasu sto mi seljaci kazemo iz centrale. Kaze - pivo imamo samo ono malo a ovde i ne mozete da pijete iz flase - Slusaj momak ja za svoje pare cu da ga pijem kako ja ocu a to malo pivo popi ti jer nisam dosao da sipam kapi u oci vec da popijem veliko ladno pivo jer sam zedan. A on ti na to meni, pa veliko pivo imate preko puta, tamo gde su one pijandure i trubaci.  Tako ti on kulturno mene obavesti kako cu da se vladam u kafani i gde mi je mesto.

Video sam ja po tim gradskim kaficima, okupljaju se mladi momci i devojke. U onim van grada, retkim kafanama seljaci, zaludnicari i pijanci. Mi smo to zvali kafana,  kafu mi nismo smatrali za piće. Nju ce zena sa komsinicom kod kuće da popije. U kafani je pice rakija, špricer, pivo ili belo ili crno vino.

Sve su kafane nekad bile iste: stolovi i stolice su bili drveni, a stolnjaci karirani, u boljim je bijeli nadstoljnjak postavljan a na njemu limena piksla puna opusaka. Kafane smo zvali, kod Rumuna . vlauuce, kod Bore koske, jer kod njega obaveyno neko polomi zub kad jede pasulj, kod Tase bubasvabe jer kod njega uvek ima neki bubetina i nikad mu ne radi kazance u veceju.

Na zidu je uvek na istom mestu visila Titina slika dok je nisu skinuli i zamenili sa slikom naseg dragog srbina i brata Slobodana Milosevica. Dok je visila Titina slika, kad se neko dobro napije nije retko da je pala i psovka Jebo te Tito. A vec je bio i napad na  vlast i drzavu ako je koja flasa polomila staklo i Tito zavrsio na popljuvanom podu, pa je posla imala cesto samnom i milicija.

Tako se ne retko nadjoh i ja kod sudije za prekrsaje priveden zbog razbijene Titine il Slobine slike. Pa kad me sudija pitao jesi pijan razbio sliku i psovo ga i rekao da je to govno za sve krivo sto nam se u ratu i posle rata desilo. Da je jos gora baba Jula ona njegova luda zena, to komunisticko kopile sto pise neke vajne knjige i doktorira po Moskvi. Kaze da sam uvredio funkciju presednika i njegovu zenu i da treba da platim kaznu il da idem deset dana u bajbokanu.

Kazna je bila taman tolika kolko jedno uredjeno tele pa sam pre birao bajbokanu i tamo upoznao neke prave ljude. Tamo se sve zna ko je u vlasti naj veci lopov, ko se sa cijom zenom svalerise i ko ce prvi da zglajzne ili pobegne iz zemlje zbog pronevere drzavnih para.

Posle  su skinuli i sliku Slobe Milosevica pa drugu nisu imali pa vise me ne privode jer vise ne razbijam slike i ne psujem vlast jer sam celu stalu teladi dao na kazne i bar tri cetiri ubojnice uranio u zatvoru u Padinskoj Skeli jer nisam hteo da platim kazne za remecenje javnog reda i mira.

U kafic ne ide niko ko oce da odsvira prvu il drugu jutarnju trubu. Ko oce da solira, on popije unuce na kiosku. Unuce se pije u parku ili iza zgrade na prakingu kod starih garaza.
Pivo popiti u kaficu je isto ko da si seo u izlog gde te svi gledaju.

U kafani sednes ko covek za sank iza tebe neko uvek jede corbast pasulj i gustira ljute feferone. U onaj kafic je bio sa nekim  imenom na IN, za stolovima na jednoj strani su sedeli momci a na drugoj strani devojke i posmatrali se ko dve zaracene strane. Vidim ja gde sam upao pa reko ovi me gledaju u moju sajkacu ko da pred nijma igra mecka Bozana.
Zahvalim se ja njemu lepo na nista i odo preko puta da trubim u prvo veliko pivo jer sam bio bas nesto zedan.

Sledece subote odem ti onim lokalom, elektro vozom do Lajkovca na pijac i pored same stanice udjem u neki kafic i narucim veliko pivo bez case, a konobarica mi rece, znate mi ne drzimo u opste to veliko pivo to piju samo ove pijanice pred prodavnicu iza nas na cosku. Po drugi put sam se kvalifikovao za ligu pijandure i pijanci.

E fala ti to mala popi ga ti i fala ti na obavestenje gde cu i ja ko pijanac da popijem to veliko pivo. I stvarno, prodavnica, ispred drvena klupica i astalce, za stub na lanac zakacen otvarac za flase i nekoliko njih vec svira prvu il drugu trubu ko ce ga znati. Udjem i pitam ima te li ladno pivo, prodavac, bice da je gazda rece imamo, veliko pivo, e to kazem ja ti si pravi covek kad znas sta meni treba.

Samo molim vas da flasu ne razbijate o zid jer se ljute komsije ostecuje se zid i posle moraju i da ga krece. Flasu stavite u gajbu ovde iza vrata. Izadjem ja kad cujem, zveket polomljenog stakla, jos jedna flas je zavrsila na zidu preko puta prodavnice. Zid poprilicno obijen kako je koja flasa udarila i staklo se rasprslo i popadalo pored zida.

Odsviram ja to pivo i reko da me covek ne psuje udjem i stavim flasu u gajbu sto izazva paznju prodavca, jer retko koja prazna zavrsi u gajbi vec ispod zida. Slusaj prijatelju blago menim stavi ti jednu mermernu plocu kolko jedna slika na onaj zid pa nece da bude onako obijen. On se nasmeja i rece pa vid i nije ti to tako losa ideja. Posle dve nedelje, navede me put do Lajkovca i ja ko da sam tamo svaki dan pravo u prodavnicu, kad na zidu preko puta stoji crna mermerna ploca a ispod nje dole pri dnu zida srca stakla. Pitam ja prodavacicu kakva je ono bre ploca. Kaze to nam je ideju dala neka pijanica pre dve nedelje a nakon postavljanja te ploce nam je za trista posto porasla prodaja piva, svi oce da razbijaju flasu na tu plocu.
Ja se nasmejem i odsviram prvu trubu, probam onu plocu na zidu i ajd na elektro voz za Beograd.

Posle nekoliko nedelja zateknem se ja u Lapovu, ispred nekog kioska ispred jedne kuce do same ulice, narucim jedno pivo pa da se pridruzim trubacima kad vidim da osim sto trube oni svaku flasu na onoj livadi bace u vazduh pa je sa drugom gadjaju pa ko promasi on plati pivo. Aj reko nisam bas neki lovac da ne budem osem sveta samo kibicer, da se pridruzim i ja pa kad sam svoju ispio na znak bacise u vazduh flasu a ja zafrljacih onu moju i naravno ode u njivu. Nisam je ni dokacio, videh ja da su oni imaju laku ruku i ostro oko vec izvezbani i svaku flasu nepogresivi pogode pa ako je nereseno onda pije svako svoje pivo.

Platim ja njima pivo i pozdravih te majstore u pogadjanju bacenih pivskih flasa i zareko se da se do iduceg puta i ja spremim i izvezbam, jer bar flasa kod mene u podrumu ima kolko volis.

Navalili moji bratici, cica kad ces da nas vodis u zaloski vrt. Ja im obeco deci i nemade se kud upalim auto i napunim puna kola decurlije sto od brace, sto komsijske i dodjemo na kapiju zaloskog vrta. Pita ona mene na salter kad kazem da cu sedam karti a iz koje su vam skole deca. A ja njojzi ma kakva skola, to su nasa deca, ovaj moja, od oba brata od strica, od komsiju Steve molera i Radenka vulkanizera, Pa od Miluna pekara ona me prekide pa ti kako si poco ima da mi izredjas imena od pola sela, vidis kolki se red stvorio, sledeci, izvolite kartu molim.

Udjemo ti kod oni zmijurina, fuj, kako samo smrde, pa posle obidjemo životinje sve po redu, pripazim ja na nji da mi koje dete ne upadne kod krokodila il da neko dete ne uvati za glavu onaj nilski konj, pa odosmo zatim kod oni majmuna. A tamo neka manguparija se skupila pa se smeju pocepase se od smeja. Popapili cigare pa dali majmunima, majmuni puse i duvaju pa se keze a jedan da vidis svira ko pravi u trubu.

Nakrenuo baja pivo iz centrale jebo sliku svoju ma garant bi bio prvi trubac u Guci na Saboru.
U slavu mu majmunsku al mu slatko ono pivo pa se i meni osladi kad vide majmuna kako ga popi u jednom cugu. Opici majmun onu praznu flasu onako meraklijski dole o beton da su se staklici rasuli po celom kavezu, a ja ode u restoran da zveknem jedno pivo a deca da izjedu po sladoled.

Onda aj da i malo prosetam ko kucice po onem velikom parku, Tasmajdanu, gde sede po klupama gospoje a penzioneri igraju saha.

Sedim ja tako. a deca se igraju na ljuljaskama i klackalicama a do moje klupe dodje jedna fina gospoja i pitase me jel slobodno. Sto eve me sedim sam, jes da sam cobabin onoj deci al klupa je slobodna pa vi ako ocete sedite. Pita ona mene. Jesul to moja deca. Ma jok gospoja ni jedno, da su moja vec bi m odgrizla usi. Ona se udari u smej. A ja sam gospojo momak, ona se opet nasmeja da se pocepa, reko ja njoj jes malo mator momak al original, ne zenjen, jos.
Nisam stao na lud kamen, bice da kod nas nema mnogo kamenja pa se zato i ne ozenih.
A vas da ja priupitam. Jeste vi udati, misim, jeste li devojka il gospoja.
Veli nije udata i nije se jos udavala ni jedared. Nije stala na lud kamen, jer veli ovde sam asvalt pa i nema kamenja pa nemade na koji da stane. Pa se iskida od smeja.
Gledam ja nju, slavu joj njenu, lepa, ma ko upisana.

Pa nisam vam se ni pretpostavio, a ona rece predstavio, ma to ti je isti djavo, ja sam Srba seljak iz Pinosave. A gde vi je to veli. Pa pod Aavalu, pod oni park, odma preko puta, gde je ona kafana Slozna braca. Veli ona da dolazi na avalu vikendom da se sece. Nisam znao, svega mi nisam te video, a ja idem tamo samo kad je Markov Dan i vasar. Veli ona da tamo narod mlogo ide, svake subote i nedelje nemozes da se parkiras kolko ima auta gore.
To isprica i rece a ja sad moram da idem pa se vidimo na Avali. Ocu gospoja, svakako ce mo da se vidimo, im a kastilo da idem ove subote, jer vise ne nosim sir i ne idem na pijac pa cu da upalim onaj moj mercedes pa cu da dodjem. On se nasmeja i ode. Lepa gospoja. Gledam a oci mi odose za njom.

Potrpase se deca u moja kola, galama usi mi probise sa njinu graju, pa se svadjaju koje je bilo bolji vozac u luna parku na oni autici sa gume, a ja se mislim kako cu vec sledece subote decu da vodim na avalu a u tem ce tamo da bude i Lepa. Rece mi da se zove Lepa.

Noviji postovi | Stariji postovi

SRBA
<< 03/2009 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031